Zdravo svima!
Kako izdrzavate na ovim vrucinama?
Jeste li vec isli negde na more, ili se tek spremate? Ili se brckate u nekom jezeru, reci, bazenu?
Ja bih trebala na more sa verenikom sredinom avgusta ( sto rekla starija garda "da Bog zdravlja", nije da sam sujeverna, ali eto...)
U svakom slucaju na javne bazene ne idem, ranije sam isla na kupanje na Drinu.
I bilo je lepo. Mada svi koji "poznaju" Drinu, znaju koliko je, pored toga sto je prelepa (po mom misljenju najlepsa reka na svetu) neukrotiva i nimalo naivna, te je poslednjih godina, izbegavam, tj, kupanje u njoj.
Dalje, tu je jos jedna reka, gde smo, '80.-ih i '90.-ih isli na kupanje mnogo cesce.
Secam se, mama bi dosla sa posla iz prve smene, autobus je prolazio pored nase kuce i stajao 50tak metara nize ( jel se seca neko cuvene Viskoze iz Loznice?), bio je to autobus koji se zvao "radnicki"...U vreme kad su ljudi radili, legalno i imali odmore, rekreacije. Tri puta smo sestra i ja sa mamom isle u Vrnjacku Banju, zatim Tara, Gucevo, pa Igalo...sve preko Viskoze. Dodje mi da zaplacem kad se setim i kad vidim do cega smo dosli.
Elem, stigne tako mama s posla, a onda brzom brzinom, svi na bicikla, komsinica sa cerkom, tetka, ma citava grngula, sto vise to bolje i pravac reka... Nekad bismo tamo provodili i po ceo dan; poneli bismo famoznu cajnu kobasicu i paradajz ( domaci iz baste) deci se nekako tamo uvek posebno otvarao apetit ;) a flasa exotic-a ili nekog drugog soka, obicno domaceg, pravljenog, stajala bi negde u plicaku da se hladi...
Secam se, mama bi dosla sa posla iz prve smene, autobus je prolazio pored nase kuce i stajao 50tak metara nize ( jel se seca neko cuvene Viskoze iz Loznice?), bio je to autobus koji se zvao "radnicki"...U vreme kad su ljudi radili, legalno i imali odmore, rekreacije. Tri puta smo sestra i ja sa mamom isle u Vrnjacku Banju, zatim Tara, Gucevo, pa Igalo...sve preko Viskoze. Dodje mi da zaplacem kad se setim i kad vidim do cega smo dosli.
Elem, stigne tako mama s posla, a onda brzom brzinom, svi na bicikla, komsinica sa cerkom, tetka, ma citava grngula, sto vise to bolje i pravac reka... Nekad bismo tamo provodili i po ceo dan; poneli bismo famoznu cajnu kobasicu i paradajz ( domaci iz baste) deci se nekako tamo uvek posebno otvarao apetit ;) a flasa exotic-a ili nekog drugog soka, obicno domaceg, pravljenog, stajala bi negde u plicaku da se hladi...
Boze, kakvi su to bili dani...
Cesto smo kao deca pravili bazencice za ribice...Jednom prilikom smo nasem prvom komsiji pomogli da opere ficu u reci, a verovali ili ne, par puta sam videla ljude koji su donosili sampon i na reci prali kosu...i da, voda je bila bistra.
Pokusala sam da uslikam koju ribicu pre neki dan, ovo je najbolje sto sam uspela:
Ovih dana isli smo par puta na reku, upravo na to mesto gde smo se nekad kao deca kupali, ali od plaze nije ostalo nista ( bas kao ni od tog bezbriznog vremena)...ipak, voda bila je lepa i bistra, pa nismo odoleli zelji da malo pokvasimo noge.
Moram da kazem, da se mnogi i sad kupaju u toj reci, ali od kad sam pre neki dan cula od dve razlicite grupe ljudi koji su bili na kupanju, da su videli veci broj onih gmizavaca cije ime pocinje na "z" , ja ne idem, umesto toga, ovih dana brckam se u bazenu. :)
I pijuckam domaci sok od kupina. :) Naravno, uz dobru knjigu, lakse se podnosi vrucina. :)
"Memoare jedne Gejse" sam prvi put procitala jos u prolece 2006. zajedno sa sestrom (ona je citala, ja sam slusala ;) ) i ne znam uopste zasto, ali prosto sam jednog dana osetila potrebu da je ponovo procitam...
Inace sok smo pravile mama i ja. Moram da kazem da mi je ovaj od kupina omiljeni, obozavam ga.
I cekam more...
Nisam bila od 2010., tako zelim da plivam....
Sasila sam dva sorcica, mnogo mi se svidjaju. Krojacica je sila, naravno, ne ja, iako bih volela da znam da sijem, ali nemam ni masinu...
A evo kako moji noktici trenutno izgledaju. :)
Bojana mi je predlozila da pokazem svoje pecate u jednom postu.Planiram da postavim jedan tutorijal u vezi sa pecatima, a videcu da islikam i neke pecate pa slike objavim u tom istom postu, do tada, evo gde drzim svoje pecate ( inace na slici fali jedna, manja kutija)...Cuvam ih u originalnom pakovanju ili u plasticnim kesama, da se ne bi prasina lepila za njih, dlacice od tepiha i sl...Nadam se da cu naci za njih neko odgovarajuce mesto, do tad...
Nadam se da uskoro proci ovaj vreli talas i da cemo zaista moci da uzivamo u letu uz neke prijatnije temperature...
Ah,bistra voda i hladjenje soka u njoj - to je san a nas Vojvodjane, sa "plavim" i sirokim Dunavom :) Ja redovno dem na nase dunavske plaze, ali se retko kupam. Bazeni su ovde nekako za decu, i velika je guzva na njima. Ali, secam se svog ushicenja kad sam bila mala, pa cekam da me mama ili tata odvedu da se tamo brckam. Nisam izlazila iz vode dok ne pocnem da se tresem :)
ReplyDeleteBela Stena na Dunavu je moje utočište :) i naravvno, neki domaći sok za osveženje :)
ReplyDeletefantastična kolekcija pečata! mogu da zamislim čega tu sve ima! :D
a noktići su posebla priča :D :D
Kod nas su počeli da prave bazen još pre dve godine ali verujem da se nećemo okupati bar još dve :-)
ReplyDeleteJesi li probala sok od drenjina, on je meni na prvom mestu...
Oduševila me tvoja zbirka pečata, želim ti da ove godine skupiš bar još toliko!
Volim ovakve postove, ima od svega po malo, za svakog po nešto, za nekoga (mene) sve.
ReplyDeleteHvala ti što si me poslušala i slikala svoje pečate i što se spremaš da im posvetiš post.
Noktići i šorcići su ti savršeni, i ja se ovih dana spremam za more, i šorcići su obavezni, za ovakve noktiće već nemam vremena a ni smelosti. :-)
Priča sa početka, naravno, vraća me u detinjstvo, slično je bilo i kod mene ali mi ne izbija iz glave tvoja rečenica da ti se plače kad vidiš dokle smo došli i onda pomislim da će se moja deca ovog vremena sećati kao lepog i bezbrižnog...:-(
Želim ti lep odmor a do tad uživaj u domaćim hladnim sokovima, dobrim knjigama i bazenu.
Pozdrav,
Bojana